Život kao slatko od dunje

Današnjom pričom donosim lepe vesti.

Lepo sebi. A možda i drugima. Meni je svu tu divnoću donelo pola godine aktivnog škrabanja. Opažanja. Osećanja. I verovatno 12,13 godina manje aktivnog vođenja dnevnika. Mnoge divne ljude sam srela u ovom periodu. I osećam da ću tek. Mnogi divni ljudi su me podržali. Čak sam stvarno i sama počela da razmišljam o blogu. Mom internet domu. Gde ću sve priče da smestim. Zajedno sa fotografijama. I gde će ljudi moći da se posluže. Lepim i slatkim životom. Kao što se kod nas kući, gosti služe slatkim od dunje. To je specijalitet. Dunje su retke kod nas. Sećam se sreće kad od 3 dunje ukuvamo slatko. Ali ja želim da poslužim ljude sa tim. Imam i gorke priiče. Gorke baš kao kafa koja se pije kod nas. Nekim danima kad biste da se razbudite, poslužiću vas sa tim. Na sve to, često cu služiti ljubav. I zahvalnost. Za sve što je bilo i što dolazi. Tu je i rakija, šljivovica. Za merak. Za prepoznate duše.
Rođendan mi je. Slabo sam slavila rođendane, ali sam često dobijala lepe poklone. Spring je jedna od tih. Pre 3 godine, baš na rođendan, su mi javili da će mi fotografija biti na izložbi, u jednom hotelu na Dorćolu. Htela sam da umrem od sreće. Ali sam radila u kladionici i jedva sam dobila dan da odem na tu izložbu. U tom periodu, imala sam dečka kog sam volela najviše na svetu. Ali on nije mogao da dođe na moju izložbu. Tek sad shvatam koliko je bilo bitno da je došao. Tad to nisam umela da kažem i pokažem. Da tražim. Ubrzo smo prekinuli. A ja sam počela da učim kako da kažem. I iskažem. Sebe. Kako moji bližnji da shvate šta mi je bitno. I šta mene istinski raduje. A to je često vrlo malo. Samo treba znati.
Miloš je naučio da me čuje. I dok sam mislila kako ću za ovaj rođendan dobiti Zoeva senke magičnih boja, on mi je poklonio blog. Onaj isti o kome sam toliko maštala. Čekala savršen trenutak da ga napravim. Ne znam ni ja šta sam čekala. Miloš je prekinuo to čekanje. Prvo sam plakala pa sam se radovala pa evo opet plačem. Valjda je to ta ljubav. O kojoj sam maštala. Kad ti neko neguje krila. I latice. I dušu.
Rođendan mi je. Mislim da nema boljeg načina da napunim 29 godina. I da odredim putanju svim godinama koje dolaze.
Blog ću tek da uređujem. Sada samo delim radosne vesti.

Hvala.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s