Prepoznavanje

Halo seko. Imam pitanje. Da li bi ti mogla da napišeš sastav za osmake? Hoće da se pozdrave sa jednim nastavnikom, a znaju da ti lepo pišeš, pa ako budeš imala vremena do juna... Eto, značilo bi im.

Klik. Klik. Klik. U mojoj glavi. I osmeh oko glave. Da li je to mene stvarno nazvala moja 15 godina mlađa sestra, u ranu zoru, da me pita to što me pitala? Da li ta deca zaista mene čitaju? Izgleda da da. Prepoznali su me. Taj izraz mi je usadila jedna magična Jasna. A nisam ja. 🙂 To je ono kad te neko vidi. Vidi šta si i šta možeš. I šta radiš. I gde možeš da doprineseš. Svojim bivstvovanjem. Ta deca me vide. Moja Milica me vidi.

Ja sam sebe videla u tim sastavima od kada sam naučila da pišem. To je bio moj dnevnik. Opisivanje raspusta. Rađanje proleća. Zimskog sna. Prvih simpatija. To sam bila ja od početka.

Ja sam se prepoznala pre 22 godine, kada sam krenula u školu. Sada neko drugi mene i sastave prepoznaje.

Napisaću najlepši sastav ikada, a svima vama želim magičan vikend. I da vas neko vidi. Ili sebe da vidite. Velike čarolije se tu kriju.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s