Čovek sa srca dva – tata

Ovaj čovek sa slike je moj tata. Branko. Tata je naš poglavica, team lead, vođa. Glava kuće, a ponekad i naša glava.


Često osećam da sam ostala željna tate, njegovih mudrosti i znanja. Iako je završio srednju mašinsku i često bežao iz nje na njivu, on je jedna od najinteligentnijih osoba u mom životu. Od njega sam naučila da prazna priča i iskustvo sa papira nemaju mnogo veze sa iskustvom kroz koje sami prođemo. Celom dušom. On je i osoba od koje sam naučila šta znači imati dušu. U odnosima, u poslu, na pijaci, na ulici. Često me kritikovao da sam naivna, a kako oprostiti tuđu zlobu-bol sam naučila upravo od njega.


Na njega sam često bila i ljuta i njegove lekcije su mi bile bolne, ali sada iz ovog ugla znam da su mi baš takve bile neophodne da bih rasla dalje.
Kada ga pitam što nije otišao odavde kad je mogao i kad je njegov rad mogao mnogo više negde da se ceni, rekao mi je: znaš onaj izlazak Sunca iza Ovčara u 5 sati, e pa zbog toga sam ostao. 


Eto, on me naučio da je ok ostati negde zbog izlaska Sunca, mirisa trave i osećaja pripadnosti. Rekao mi je i da ostajem u odnosima, poslovima gde mogu sebe celu da dam i da ne žalim. Ništa polovično i ništa ofrlje. 


On je i umetnik. Kada dođe zima, kupi staru mašinu i na proleće imamo novi kombajn, vadilicu za krompir i ostala mala umetnička dela za njivu.
Često kod sebe prepoznam njegovu želju za perfkecionizmom u svemu, pa budem ljuta na njega jer me to uvali u probleme pa onda pobesnim i na njegovu rečenicu: poštenje i pošten rad se uvek isplati. A svedok sam nekih mnogo poremećenih sistema vrednosti. Ali kada legnem da spavam zahvalim se što mi je usadio to uverenje.


Tata često ćuti ali svi znamo da kada priča, ima šta da kaže. Isto tako je bilo i sa batinama kada smo bili mali. Nije nas kritikovao za svaku sitnicu, ali kada dobijemo batine znamo da smo zabrljali.


Tata nas je naučio da je porodica kao osnovna jedinica društva, najbitnija podrška i kako istu čuvati.


Od tate smo naučili šta je dobra muzika i kada se daju pare muzičarima. Šta je vino sa dušom. Šta znači buditi se sa izlaskom Sunca i odlaziti na počinak kad svi zvukovi sa polja utihnu. Koliko znoja je potrebno za 1kg krompira, 1 litar rakije, 1l mleka. Hleb što majka peče svaki dan. Šta znači biti čovek i istrajavati u tome.

Juče je tata napunio 52 godine.

Probudila sam se jutros i poslala mu poruku. Rekla sam mu da mi je mnogo toga u životu pružio, ali najviše sam mu zahvalna što je od nas napravio dobre ljude. I da ga volim najviše.

Ja sam dobar čovek zahvaljujući njemu.

Hvala ti tata.

Prigrlite svoje očeve.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s