I TI možeš sve

Kažu mi prijateljice, ljudi razni, s vremena na vreme: e videh da trčiš, to je baš lepo, i ja bih volela…
Ja kažem: da, divno je, nije ni stvar u trčanju, stvar je u osećaju pokretanja. Hoćeš da trčimo zajedno?
Muk.
Kažu nekad: jao, pa ti si baš lepo smršala.
Ja kažem: da, ali nije mi to bio cilj, znaš, ja svaki dan ustajem rano, ja svaki dan uradim bar 20 min vežbica. To možeš i ti, dok po kući sređuješ, ako ustaneš ranije. Ništa mnogo, po tvojoj meri, i opet, nije stvar u vežbanju, stvar je u osećaju.
Kažu nama: vi stalno negde idete, gde ste sad bili?
Kažem ja: pa ne volimo vikend da provodimo u Beogradu, a eto, blizu je kuća, a na putu do kuće uvek ima nešto lepo da se vidi. Možeš i ti, potrebno je samo zaista videti svet oko sebe i radovati mu se malo.

Kažu mi nekad i posle svih navedenih priča: jao, jesi videla tu i tu poznatu osobu sa društvene mreže, ona tako vežba svaki dan, ona tako sve savršeno radi i sve je tamo sa one strane ekrana svemoćno?

Ja opet kažem: ali TI si ista kao ta osoba, i ti to sve možeš, to se zove pobrinuti se o sebi i to što je reč neke poznate osobe glasnija, ne znači da ti ne zaslužuješ da se pobrineš za sebe.

Ali uvek možeš i da nađeš izgovor i da podeliš ljude na one koji mogu i tebe koji/koja ne možeš.

Jer je tako lakše.

A zaista sve možeš i svemoćno si biće.