Priča o jednoj Nadi

Sećam se časa engleskog na kome sam rekla sebi: Ok, Nada zaslužuje priču.
Pa sam mislila kako o Nadi treba da prikupim više podataka, mesto i datum rođenja i ostale brojke koje potvrđuju postojanje jednog čoveka, ali onda sam shvatila da je to nebitno i da je Nada sve samo ne spisak konkretnih stvari i da nije to ono što me zanima kod ljudi, već samo ono što čuči u njima.


Ali evo par informacija koje mogu zadovoljiti i one kojima mora da bude jasno ko je Nada i odakle u mojoj priči. 
Nada je profesorka engleskog. Ja je zovem teacher. Nada je majka i supruga. Ta ljubav i posvećenost prema prema članovima porodice se često prelivaju, pa nekad nisam sigurna da li priča o suprugu ilio detetu, ali jedno je sigurno. Voli ih do neba. 


Moj prvi razgovor sa Nadom je bio o tome zašto ne jedem meso (u tom periodu) i tako smo u jednoj vožnji četrdesetosmice došli do nekog teškog perioda u mom životu za koji su znali samo najbliži. U sledećoj vožnji mi je pričala kako je znala da je njen sadašnji suprug taj.


Sećam se kako je prosula vodu od sreće kada sam joj rekla da idem na film sa sa simpatijom. Nada je početak dobre vibracije i one koja traje. Nekako usputno. Bez obaveze. Od Nade možete često mnogo toga da čujete. Nada je osoba koja koja uvek ima onog nekog ko vam može pomoći. Lekara, profesora, psihologa, direktora i sve moguće profesije. Nada je čovek koji zna čoveka. Iako često izgleda kao da je pala sa Marsa, na lep način, Nada je osoba kojoj se ljudi poveravaju. I veruju. Jer i Nada veruje ljudima. I daje im dosta. Nada uvek kupuje poklone. 
Za svekrvu i sva moguća kolena. Za nas. Nada nesebično daje. I pogađa. Često joj zavidim na tome i želim da i ja porastem do te količine nesebičnog davanja.


Često mi bude žao što ne idem češće na engleski sa , jer pored gomile priča o svemu i svačemu, Nada uvek ogoli delić sebe koji ja zavolim i imam potrebu da je zagrlim. I ja ostavim delić sebe kod nje. I znam da je na sigurnom.
Nadi veruješ jer Nada veruje. Nadu zavoliš jer Nada voli. Ali i bira koga i kako i dokle voli.
Ne moraš je videti danima, ali ona kao da je uvek tu. Sve sluša i sve pamti. Kao pravi profesor. Samo sto smo mi đaci u godinama. Ipak, često smo gori od dece. Nadi su i ime pogodili. Ne znam da li je do toliko informacija koje poseduje ili je do njene aure, ali posle razgovora sa njom, u glavi se stvori lepeza mogućnosti i svega sto švet pruža pa mi posle sve bude čudno kako do sada nisam znala za nešto i budem bogatija za još jedno saznanje. Posle Nade se ja uvek nadam. Istinski.

Nada voli cipele i često je možete sresti sa nekom kutijom. Nekad mislim sa ih švercuje ili šta već, ali u tom spontanom razgovoru o cipelama, testovima za štampu, novim zaposlenima, rođendanskim tortama, stigne uvek da kaže i nešto značajno pa ja posle mislim danima kako moram otići kod Nade na šas da završimo baš to što smo počele.

Kada bih crtala Nadu, to bi bilo srce u obliku džaka, koje je dovoljno veliko da može svima da da malo svojih zlatnika i krvi, nekima manje, nekima više, ali da uvek ostaje dovoljno da se najbliži kupaju u njemu. Nekad imam osećaj da ce mi u životu uvek faliti baš taj jedan čas engleskog na koji nisam otišla i upoznala Nadu bolje, a sa druge strane znam da je Nada tu.

Dosta divnih ljudi srećem i zahvalna sam na njima, ali Nada je od onih zbog kojih mi se piše.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s