Za Jovanu

Jovanu, Joku sam upoznala na vašaru u Gornjoj Dobrinji, kad sam imala 10 godina. 28.08.2000. godine.

Odmah smo kliknule. Mala, sitna, duge zlaćane kose. A ja mali harambaša. Znam da smo odmah postale drugarice i da sam se radovala što ćemo od petog razreda da učimo zajedno. Ivana, Jovana i ja smo uskoro postale najbolje drugarice. Najbolji đaci i najveći nemirnjaci. Joka se malo izdvajala. Mama joj je učiteljica i ipak je bila glas razuma u našoj maloj ekipi. Joka je prva koja je počela da koristi labelo, pa je onda imala milion vrsta. Joka nam je donosila slatkiše iz prodavnice. Joka je dobila telefon koji je bio moderniji. Joka, tako sitna, je igrala fudbal bolje od dečaka i bila najbolja na fizičkom. Za Jokin rođendan smo sa radošću išli u susedno selo, upadali na bazen nečije kuće. Sećam se da se meni za njen 18. pregrejao jugo koji sam vozila jedva, ali sam stigla i bilo nam je sjajno. Otiše smo u različite smerove u gimnaziji, ali smo nastavile da budemo nerazdvojne.

Tad su krenula prva zaljubljivanja, špijuniranje simpatija na utakmicama, izlasci u grad i blejanje na klupicama centra Požege. Sve uspomene su tako slikovite, kao da je juče bilo. A prošlo je mnogo i prošle smo mnogo. 19 godina druženja.
Odlazak na faks, gde sam ja živela sa bratom, a Joka sa raznim drugim ljudima. Naravno da smo se družile i tad. Pijanstva. Mnogo pijanstva, mogu reći. Žurke na svim fakultetima. Joka koja je volela da se popne na stolicu i peva, igra, više nego išta. Umiranje od smeha. Suze. Zbog ispita. Momaka. Prve velike brige. Neka manja razdvajanja. Životi su nam išli u raznim pravcima. Ali ljubav se nije menjala.
Onda se Joka zaljubila, ozbiljno i to je to. Od tad do sad. Mogu reći i uozbiljila. Svakako, to nije promenilo neke njene navike do dana današnjeg. Kupovina i pakovanje odeće koju nikad ne obuče. Ogromna informisanost o raznim ljudima, događajima. Od naših sela pa do… Gde god ljudi stižu. Joka informacija. Kosu je skratila, ali vrcavost i dete u njoj i dalje žive.
Nekad mislim da ima neku neobičnu moć kojom rešava stvari, prevazilazi probleme.
Kad se pitamo kako, odgovori sledi: to je Joka.
Joka danas puni 29 godina. I dalje mi to ne ide u glavu, jer je ona za mene i dalje ona ista Joka koju sam srela na vašaru u Gornjoj Dobrini, 28.08.2000.

I jeste ista, jer je moja ljubav ostala ista.

Srećan rođendan mala!

%d bloggers like this: