Sinoć sam prvi put izašla u Berlinu. To znači da sam kući došla posle ponoći.
Goga i ja. Prva komšinica, prvi kontakt sa novim životom i ja. Pre toga sam slušala Šabana i u svojoj glavi priželjkivala da se nekim čudom stvori neka kafana u sred večeri i da mi se duša raspraši u nedostajanju, radosti, malom bolu i životu kao takvom.
Naravno da se to nije desilo. Otišle smo na koktele, najlepše ikada, na mesto gde nema muzike, ali ima ljudske graje i smeha i zvuka šejkera za koktele i raznih jezika i boja kože. Prepričavale smo naše živote po stoti put. Prisećale se. Utvrđivale sve što smo naučile u ovoj promeni i zamišljale šta ćemo tek.
Nazdravile par puta. Goga je ovde došla pre mene. I kad sam je prvi put srela pre više od godinu dana, divila sam joj se. Malo dete, tolika promena. Sve od nule da bi došla opet do posla koji je radila u Srbiji.U kojoj joj je bilo lepo. Do novog, lepog života. Ni slutila nisam da neće proći ni godina, a da ćemo mi postati komšinice iz broja 60 i 54. I tako je sve počelo. Bezbrojni razgovori, kukanja i utehe. Podrške. Rođene na isti dan. Slične dileme i slične radosti. Slična tugovanja i pitanja. Slični i odgovori. Ne mogu da zamislim kako bi mi sve ovo leglo, da nije bilo nje. Čak i ako samo sedimo na klupici u parkiću i mrzimo ceo svet. Ali preživimo. I počinjemo da živimo.
Šetamo sinoć od jednog do drugog mesta. Kaže Goga: Lep je Berlin. Ja kažem: Pa jeste.
To je najviše što smo mogle da se protegnemo u sebi i prema šansi novog života. I to je dobar početak. Baby steps.
Vraćam se kući, razmišljam o svemu. Ležem pored Miloša i uspavanom mu izgovaram: Ovo je sad moj život. Dalje nastavljam u sebi: Ovo je moj život. Ti. Goga. Svi drugi ljudi. Sva druga mesta. Osećanja. Jer sam neka druga napustila. I cena za to su ovi rascepi. Ali polako počinju da se smanjuju.
A život ima ukus baš kao i koktel koji smo pile: blago kiselkast, sa mnogo krema koji ublaži tu kiselinu i na sve to cimet, koji sve začini. Kao mamin sutlijaš, ali sa alkoholom, jer to je ono što nam treba.
I lep je koktel. Stvarno jeste. Kao i život. A meni se čini da sam stekla prijateljicu za taj život.
life, lens & tales 