Ko god da je pročitao neki od mojih tekstova, zna koliko je meni porodica sve, uz sve lance koje to nekad nosi, ali na kraju dana, sve najbolje u meni je došlo od njih i to je moj mali kovčeg zlata koji želim preneti na nove generacije.
Isto tako, kao neko ko je odrastao u baš patrijarhalnom okruženju, žene iz tog okruženja su postale veoma bitni simboli, učenje kako želim ja da živim, a i kako ne želim. O nekima od njih sam pisala, ali danas je došao red na moju tetku. Najvoljeniju, najbolju, najosećajniju i najnesebičniju! Baš je volim.
Inspiracija je došla tako što mi je mlađa sestra poslala šta je dobila od tetke na poklon za rođendan. Ja sam pogledala sliku i vratila sam se odmah 20 godina unazad. Pomislih: sve se menja ali tetkina uloga u našim životima nikada! Tako smo i brat i ja dobijali najlepše poklone od nje. Nas su roditelji vodili 2,3 puta godišnje u kupovinu, ništa moderno nismo imali nikada, samo ono što je najpotrebnije. Zato je tetka znala da nas obraduje. Ja sam prvi sladoled probala kod nje. Prve viršle. Prve makarone. Sa prvim barbikama sam se igrala kod nje. Gledala bacanje petardi. Kod tetke sam provodila neke raspuste, a kako nikada nisam volela da se odvajam od kuće, možete zamisliti koliki je ona izuzetak. Tetka me je pazila i u gimanaziji, kad mi je bilo baš teško. I tako do dana današnjeg. Obožavam da odem kod nje, volim da je čujem. Ona je moja druga mama i najomiljeniji član familije.
Uvek se pitam kako ima energije da stalno nešto novo smišlja, uredi, kupi, pokloni. Da se pobrine o svima. Ona mi je dala i dve rođake/sestre koju su istom rangu kao brat i sestra. Nas petoro smo najpreči. Mislim da je baba najponosnija na našu povezanost. Tetka me je naučila i šta je ljubav prema bratu. Bezuslovna, često povređujuća, ali brat je brat!
Tetka nije uvek imala lak život, ali zato je uvek imala teču, koji je doneo mir u sve to. Njihov brak je meni uvek bio neki primer. Ta podrška, zajedništvo je nešto o čemu sam uvek maštala.
Mogla bih sad do zore pisati o tetki, prisećati se njene uloge u mom životu, ali mislim da je dovoljno da ostavim ovaj tekst ovde, da moja deca nekad mogu da pročitaju, da se svi podsetimo sa vremena na vreme ko su te osobe koje sam život učinile nežnijim i manje strašnim.
Za mene je to moja tetka Snežana. Hvala ti tetana i voli te tvoja Jaci!
life, lens & tales 