Često ti govoriš o toj duši?

Kad su me prvi put odveli na svadbu i kad sam prvi put videla tatu kako se penje na sto i peva i daje pare muzici, znala sam da sam tu crtu usadila u sebe zauvek. Mislila sam da je do muzike, do slavlja, a danas znam da je do svega onoga što su ti događaji izazivali u mom srcu.
Mogućnosti, mogućnosti. Mislila sam. Mogućnost da bez objašnjavanja osećam sve što osećam, a to je mnogo. Moji nisu znali kako se to zove tad, ali dobili su hipersenzitivca na tom brdovitom i kamenitom mestu. Kako sam odrastala, našla sam i način da to previšesiosetljiva uobličim, spakujem u određenu formu i budem prihvatljiva. Jer zaista je teško živeti ako vam svako malo neko kaže: ti si baš osećajna, ti to previše ozbiljno shvataš, blago ti dajući do znanja da je to slabost. Jer kako smeš toliko da osećaš u tako strašnom svetu. Pisanje, priče sa najbližima, muzika / tu sam pokušavala da pustim malo moje duše, ali znala sam da je i to malo za ono mnogo u meni.

A onda je moja duša počela da privlači druge, previšeosetljive ljude. I da mi stvara sigurna mesta za moje emocije. Kao da sam dobila platno, gde sam mogla da pustim i krv i med i so i sirće i mleko. I da vidim sve to. I prihvatim. Sebe. U punoj lepezi boja, mirisa i osečanja. Na trenutke mi je dolazilo do glave da ipak to nije nešto loše, da meni moja sposobnost da osećam toliko, zapravo samo služi. Da me vodi i stvara sve oko mene. Stvara jedan dobar, čist svet. Ove godine sam, pak, na teži način i par zemljotresa, uvidela da to, zaista i jeste, moja najveća snaga. Svaku odluku koju sam donela / bila je ispravna jer je bila ispraćena najautentičnijom emocijom. Mojom.


Sinoć smo gledali film Toma. I to je bilo to. EMOCIJA. 1 kroz 1. I plakala sam, da. Mnogo sam plakala. Ali sam bila i srećna. Jer mogu da se positovetim. Jer sam jasno mogla da vidim jedan život, silovit i sirov kao reka. A reka svojom snagom topi planine, probija korita, donosi i odnosi život i na kraju se uliva u svoj beskraj. I zašto bi se iko bunio protiv toka prirode?
Ja znam da neću. Neka teku. I vino i suze i ljubav. Život.

%d bloggers like this: