Nije li strašno

Nedelja
19:27
Berlinsko leto i Berlinska nedelja
mirna ako tako odlučis
oko popijene čaše vina igra pčela
pokučavam da je oteram ali odlučujem da je pustim
i ona ima neki zadatak, pomislih
ja da čitam knjigu, ona da se možda utopi
sa obližnje terase se čuje graja
dručtvo na okupu
zvone čaše i nemački jezik, koliko god on može biti veseo
na trenutak razmišljam da li imaju povod za to okupljanje
ili su nedelja i život kao takav dovoljan povod
blagi povetarac me vraća na knjigu
cilj je da je završim za dva. tri dana
a i dobar je izgovor da i ovo veče provedem u kući, na terasi, u novoizabranoj izolaciji
na trenutak kao da svom jačinom osecam punoću jednostavnosti života
pčela je tu
grad je tu
graja je tu
Mesec je na nebu
povetarac je tu
ja sam tu
neki ljudi su tamo
neke graje su tamo
neki zalasci su tamo
neke ruke su tamo
ja sam tu i nema druge realnosti
nema buke
samo momenat
i mir
onaj koji često jurimo
ali ga slabo sebi dajemo
evo ja i kad se uspem
pomislim – strašno li je?
ostati sa svom svojom bukom i prazninom?
jeste strašno
i predivno je