Kada se završavala 2021., u svojim šljokičastim pantalonama, u svom stanu, okružena najdražim prijateljima i njegovim zagrljajem za koji sam znala da ga više neće biti – pomislila sam samo jedno: Bože, daj mi snage za ovu dolazeću godinu. I kao i uvek, dodala, ko zna šta me sad čeka.
Miloša sam zagrljila i poljubila i znali smo da više nećemo dočekivati Nove godine zajedno. Ta odluka je donela rušenje našeg doma, izgrađenog sa puno ljubavi. Ta odluka je donela puštanje uprkos ogromnom strahu. Ta odluka je donela rast koji nam je bio potreban. Ali pojedinačno. Rastala sam se od svog prijatelja, partnera, inspiracije i jedne od najčistijih duša.
U tom procesu sam se rastala i od nekog dela sebe. A opet morala da se sastavim. Berlin je izuzetno opasan da budete raspadnuti, ako ste daleko od porodice i najbližih. U tom brzom sastavljanju sam se selila, evo sad već tri puta u godinu dana. Pokušavajući da nađem svoj dom. Promenila poslove. Naišla na divne poslodavce ali i na najsurovije ikada.
Nekim životnim magijama, krug prijatelja se iskristalisao, tako jasno, a opet nežno. Prestala sam da imam prijateljatva gde imam samo check in. Počela da cenim ona gde možemo da podnesemo sopstvenu ranjivost, a da se opet volimo.
Istim magijama se desilo da se moja porodica posle razvoda, izdvojila kao moje najveće blago. Kapacitet za ljubav se uvećao do bezgranično. 32 godine imam, a nikad više nisam bila u istinskoj ljubavi i ponosu sa svojim korenima, svojim plemenom. Da je to sve što je ova godina trebalo da mi donese, i više je nego dovoljno.
A donela je i mnogo toga drugog. Upoznavanje novih kultura, posebno drage mi Indije. Zaljubljenost u Krf. Manje pisanja više opažanja. Uviđanje da nisam projekat sama sebi nego samo osoba. Donela je i strahove, od smrti, od raznih strašnih ishoda. Sedenje sa tim strahovima. Totalni raspad ega i trenutke gde nemam pojma šta me snašlo. Ali u tom bolu i strahu sam počela da vidim neke nove delove sebe. Koji vrište da postoje. Da ih čujem.
Godina mi je to donela za kraj. Taman kad sam pomislila kako sam se lepo sastavila. Naučila da ne postojimo sastavljeni i rastavljeni. Postojimo samo mi kao ljudi. Sa čitavom lepezom emocija.
Za 2023. ne želim ništa osim da odmorim. I da volim sebe u svim fazama. Dobro, možda i da odem u kafanu i vidim Sunce.
To nam želim svima. ♥️
life, lens & tales 