Danas sam sebe zapitala – da li je moguće u jednom dahu isplakati svu bol ikada ili to stvarno mora na rate? I kada postaje lakše? Tako uplakana, dobih i odgovor od same sebe: to je tvoj deo bola. Kapacitet koji to je dat. Na svetu ima toliko bola, ako delimo radost, bilo bi ok podeliti i bol. Izvoli, ovo je tvoje parče. Ne znam zašto, ali taj odgovor me umirio. Možda zato što je fer, možda zato što znam da nisam jedina koja sedi u pidžami, sa zapušenim sinusima od suza i strahom od svega novog. Ne razumem se u horoskop, ali sam čula da su neke bitne planete u nekim bitnim položajima. Sprema se veliko čišćenje svega što ne služi više. Kosmička metla. I pored tog nerazumevanja, verujem u snagu Kosmosa i sve u njemu. Izašla sam napolje večeras i videla dve zvezde. Bile su tako jasne. Rekle su mi da će sve biti u redu. Poverovala sam im,
A fotografije dolaze kao posledica suzama ispranih očiju. Nekako jasnije vidim svetlo u mraku. Pa neka ih ovde da me podsete.
Pričam ti priču 