Zahvalnica

Ja, Jasna Petrović, od majke Milene, kroz čije nežno i mlado telo, mi je došao život, proleća 1990. želim da napišem samo jedno veliko HVALA svim ženama koje su me oblikovale od tada pa do sad, ali i onim koje će tek doći u moj život.

Mama Milena. I njena mama – baka Milesa. I prabaka Angelina. I Dušanka. I baka Milisavka. I prabaka Nana. I baka Ljubinka. I baka Caka. I baka Radava. I komšinica Milka. I Nada. I moja tetka Snežana. I sestre Jelena i Nevena i Milica. I snaja Anđa. I njena mama Gordana. I rođake Ivana i Bojana. I rođake Aleksandra i Jovana. I mala Jelena. I princeza Lucija. I baba Draga. I učiteljica Branka. I nastavnica fizike Gordana. I nastavnica tehničkog. I moje prve i zauvek drugarice – Ivana i Jovana. I Maja. I njena mama. I Ivanina mama. I doktorka za astmu – Vera. I baka što mi uklanjala strah. I baka Miika. I tetka Nena. Baka Maca. I EMA. I moja Marija. I Ana. I moja druga Ana. I Mariham. I Goga. I Jovana. I Bojana. Ivana. Kaća. Jelena. I Ellen. I Mellisa. I Ivana 100% moj čovek. I žena iz pekare u kraju. I Miloševa mama Vlatka. I njena mama. I Jelka. I Išu. I Isidora. I Sanela. I Nena. I Nena i Jelena u paru. I njihove mame. I Tatjana. I Meri. I Milice. I Sonja. I Dženi. I Rada. I Milena iz Minhena. I Jelena doktorka prijatelj. I Maja bezbrige. I Jovana – moj girl crush. I Staša. I Ljilja. I I žena što mi vadi krv svake 3 sedmice. I Lucija magična. I Adrijana. I Milica. I devojka u omiljenom kafiću. I koleginica Viktorija. I sve žene koje nisam srela pre svog rođenja, a čije priče teku mojim venama. I one koje će tek da me zagrle. Koje će tek da me oblikuju, inspirišu, vole. Koje ću ja da volim. Uz koje imam svu snagu ovog sveta da budem žena. Ranjiva, nežna, divlja, svoja, voljiva, tužna, besna, super osećajna, borbena. Rađajuća.

Hvala vam. Volim vas.

Mojoj devojčici.