Merak

Merak u rečnicima opisan kao:
– ugodno, prijatno raspoloženje, uživanje, zadovoljstvo
– melanholija, potištenost zbog preterane žudnje, čežnje za nečim

Od kada živim u Berlinu, osećam da je to deo mog indetiteta. Da je deo indetiteta svih ljudi koje srećem. Ne samo nas koji smo gnezdo imali na Balkanu, već i ljudi koji dolaze iz Brazila, Egipta, Bliskog istoka… Gde god je patnja naterala ljude da žive u žudnji, melanholiji, pa je momentat uživanja i zadovoljstva nešto što prelazi granice obične radosti. To prerasta u magiju.

Imam sreću da je meni Berlin doneo toliko magičnih ljudi, i to kao neku veliku nagradu za bolno odvezivanje od kućnog praga u Tabanovićima. Svi ti magični ljudi imaju svoje priče, i svako od njih zaslužuje par stranica knjige. Ipak, ono što nam je svima zajedničko je ta žudnja za osećajem pripadnosti. Ovde, u surovim uslovima. Mi rešili da pripadamo. I tako, mic, po mic, stidljivim otvaranjem duše ka nepoznatom, rakiju po rakiju, nedaću po nedaću, deljenje po deljenje mi stvorismo naše sopstveno mesto pripadanja.

Nekim danima se natežemo, želimo da pobegnemo što dalje odavde, ali opet, ostajemo.
A pošto nam ponekad treba i goriva da guramo dalje, rešile smo da nađemo tamburaše. I našle smo ih.
U restoranu u sred Moabita. Sve redno. Naše vino i ćevape i baklave i tamburica. I nađemo vlasnike i nađemo strance koji hoće da budu naši i nađemo kolo u sred restorana. I ja nađem srce puno ponosa i ljubavi za moje žene, za moj narod, za sve odakle smo došli i dokle smo došli. I što nam merak iz genetskog koda niko neće uzeti.

Restoran se zove Šljiva.

Šljiva – kao najveća noćna mora mog detinjstva. Šljiva kao mamin džem koji sam jela jutros za doručak.