Još jedan maj u karantinu.Još jedan dan kako završavam posao na istom mestu na kom i vežbam i odmaram i pišem. Home office. Fuck it.I još jedan dan gde se obradujem što ne pada kiša pa eto, zahvalna sam što mogu da prošetam gradom koji je zatvoren već 6 meseci. Pokušavam da budem srećna štoContinue reading “Kad je previše, previše?”
Author Archives: suncokretcic
Bulimija i Anoreksija – tama i svetlo u jednom
Krenula sam da čitam sve moje tekstove u poslednje vreme, a nikada to ne radim. Samo napišem i pustim. I nekad komentarišem sa nekim ali ja ne čitam ponovo.Prvo, valjalo bi češće da ih čitam čisto da ova glava shvati šta je sve prošla, šta je srce iznelo i koliko je hrabro.U svemu tome nisamContinue reading “Bulimija i Anoreksija – tama i svetlo u jednom”
Sreća se samo srećom vraća
“jooj pusti je, plakaće posle”rečenica je uz koju sam odrasla, uz koju smo odrastali, u momentima kada se baš jako zabavljamo i smejemo do suza radosnicane znam odakle su babe, mame to čulei u kom svetu su naučene da ako se puno smeješ – puno ćeš plakatine znam, ali to jeste oblikovalo i smeh mogContinue reading “Sreća se samo srećom vraća”
Tepih
Bila jednom jedna staza. Staza kao početak puta. Kao dan rođenja. Ostavljeni smo na njoj sa rečenicom: život ti je dat, sada idi, živi ga. Prvih par godina pužemo, klecamo, opipavamo zamlju ispred nas, upoznajemo ljude koji nas vode, hrane, nose kad je teško. Onda prohodamo, pa više ne moramo da budemo nošeni, ali iContinue reading “Tepih”
2 godine u Berlinu i zahvalnica promeni
Sedam juče da radim i malena me aplikacija opominje da je 20. januar i tekst na istoj aplikaciji me podseća na jutro te 2019. Dan kad sam otišla, po prvi put. Na trenutak se šokiram: samo je 2 godine prošlo? Ovo izgleda kao večnost! A onda druga strana: pa prolete ovo vreme. Prolete, a jaContinue reading “2 godine u Berlinu i zahvalnica promeni”
Ajvar = volim te
Sušim kosu danas, i kao i uvek, tada neke slike krenu da se motaju po glavi. Jedna od tih je kako mi mama na terasi govori šta je sve spremila da ponesemo. Onda se ta slika prebacuje na Miloševu mamu, koja par dana kasnije, govori isto. I jedna i druga preumorne, od svojih aktivnosti. AliContinue reading “Ajvar = volim te”
Svetlucavi snovi se ostvaruju
U selu je živela baba Radovinka. Baba Radovinka je imala rodbinu u Beogradu. Ta rodbina je kod nje ostavljala novine, razne, tonu. Tako sam saznala za Vogue, Elle i sl… Moji nikada nisu kupili novine. Mislim da nije niko u selu. A i što bi. Te novine su, za mene, devojčicu koja se oblačila kaoContinue reading “Svetlucavi snovi se ostvaruju”
Pijačna priča
Kada dođe zima i sezona citrusa, meni nešto teško padne srcu. A imam i izveštaj od doktora da mi se želudac ne slaže sa pomorandžom, limunom, mandarinom. Jer, jer, jer, to voće me podseća na krompir zbog kog tata često nije bio tu. Preko zime. A kad dođe, donese narandžaste voćke. Podseća me na briguContinue reading “Pijačna priča”
Priče za buđenje
Nekad u sedmici imam 15 intervjua, a u životu me samo par ljudi intervjuisalo. Sinoć sam imala najlepši “intervju” u mom životu, do sada. Toliko je bilo prirodno, da se zapitah što nisam neka novinarka, jutjuberka , što god. Ali nisam jer ne može svako da izvuče iz tebe ono najlepše i najbolje. Moj govorContinue reading “Priče za buđenje”
Zima je bila
05:50Baka ulazi u sobu i budi nas. Za 15 min se kreće u školu. Brat i ja pogledamo kroz prozor. Vidimo zavejano selo. Nadamo se da će nam reći da ne idemo u školu, ali niko ne govori. Mi uzimamo keks, umačemo u čaj. Stavljamo kese u cipele i krećemo.Uglavnom smo 5 km prtili snegContinue reading “Zima je bila”
