suncokretcic

Skadarlija

Moj prvi susret sa Skadarlijom je izgledao tako što je tata išao da pita konobare iz Tri Šešira da ga puste da autom uđe u ulicu i istovari moj radni sto, jer počinjem da studiram u Beogradu. Bio je sunčan dan, septembar i vazduh je mirisao na novo. Na kraj i početak. Sećam se daContinue reading “Skadarlija”

Prva pomoć

Prva pomoć? Šta vam padne na pamet kada čujete taj termin? Previjanje rane, oživljavanje, gaza, zavoji. Sve što može zaštiti i spasiti naše fizičko zdravlje.A šta sa mentalnim? Ja u ponedeljak završavam obuku Prve pomoći za mentalno zdravlje. Nisam znala da takva obuka i postoji do nedavno, kada mi se na poslu otvorila prilika daContinue reading “Prva pomoć”

Često ti govoriš o toj duši?

Kad su me prvi put odveli na svadbu i kad sam prvi put videla tatu kako se penje na sto i peva i daje pare muzici, znala sam da sam tu crtu usadila u sebe zauvek. Mislila sam da je do muzike, do slavlja, a danas znam da je do svega onoga što su tiContinue reading “Često ti govoriš o toj duši?”

Šetnja integracije

Prošlu nedelju sam posvetila svojoj prvoj, organizovanoj, šetnji oko Berlina. To zovu planinarskom turom ovde, a ni P od planine. Nebitno, jer nije to poenta. Poenta je da sam na jednom četu firme od 150 ljudi, ja pozvala ljude na to pešačenje i dobila 4 prijave od kojih se jutros pojavio samo jedan kolega izContinue reading “Šetnja integracije”

Tu, iza ćoška jedne sudbine

Hitam ja brzo ka metrou, kroz nemirno i konačno lepo, septembarsko veče.Stižem na stanicu, kad voz ne ide, štrajk opet.Zovem uber, piše: za 8 minuta dolazi Katip. Ok, nastavljam da gledam užurbanu omladinu i pitam se odakle im energija i odakle meni nedostatak iste. 🙂Dolazi Gospodin Katip. U beloj košulji, auto miriše i sve jeContinue reading “Tu, iza ćoška jedne sudbine”

Krovovi Beograda, avgust 2021.

Udah u suštinu

Od avgusta prošle godine ja imam neki čudan bol sa leve strane, kod srca, oko rebra, šetajući. Bol se pojavio iznenada i tu je dugo. Preklopio se sa visokom anksioznošću i doveo me do toga da obilazim kardiologa i sve moguće doktore, alternativne i klasične. Svuda je odgovor bio: zdrava si, sve je u redu.Continue reading “Udah u suštinu”

Srbija kao dijagnoza duše

Uzmi sine ovo slatko od jagoda, od ove godine,vidiš kakve su.Nadam se da ćete da se vratite opet kod nas, reče dama iz kafane, posle piva koje smo popili uz trešnje.Kafa na stanici 100din.U Ljigu smo dobili burek bez jogurta.U istom Ljigu sam našla bonitop bombone koje mi kupovao deda Ljubiša kada sam bila mala,Continue reading “Srbija kao dijagnoza duše”

Udah izdah klinac palac

Da prostite. Još jedno jutro u kome ja nešto jurim, da završim, obavim. Potpuno odsutna. Ležem na spravu za masaže. Devojka me pritiska i govori mi: opusti se, opusti se. Sve jače steže. Ona hoće da me opusti, ali ja se ne dam. Aman ženo, ja sam ti prvak u neopuštanju. (nećemo računati svadbe iContinue reading “Udah izdah klinac palac”

Kad je previše, previše?

Još jedan maj u karantinu.Još jedan dan kako završavam posao na istom mestu na kom i vežbam i odmaram i pišem. Home office. Fuck it.I još jedan dan gde se obradujem što ne pada kiša pa eto, zahvalna sam što mogu da prošetam gradom koji je zatvoren već 6 meseci. Pokušavam da budem srećna štoContinue reading “Kad je previše, previše?”