Pre dve sedmice smo sedeli i gledali karte za Srbiju. Planirali ostala putovanja. Ja sam htela da odem na vikend i sa njom duvam 30 svećica. Sve se uklapalo u moj kalendar, osmišljen za ovu godinu. Mada, niz loših vesti iz Srbije u februaru mi nije slutio na neko životno proleće uskoro. I iskreno, umorilo … Continue reading Molitva u vreme virusa, za dane posle virusa

Mi ljudi imamo to prokletstvo, da sve što nam je nedostupno, daleko, prošlo, veličamo i dajemo mu mnogo veću vrednost nego što smo ti činili dok smo to nešto imali, živeli. Meni je to ok, jer kao mali umetnik u duši, daje mi inspiraciju. Ti neki momenti, ljudi, dani, mesta koja obeležavaju život. Ovih dana … Continue reading Za Beograd – najljubavniju priču mog života

Danas smo imali sastanak sa direktorom firme, gde smo se svi mi, koji smo došli u prethodne dve sedmice, morali predstaviti i reći nešto o sebi, a da se ne tiče posla. Posle toga nas je sve prozivao po imenu, ispred cele firme, i izlazili smo na binu, dok je on govorio baš to što … Continue reading Radost novog početka

Već sedam dana mi u rokovniku stoji: napisati priču na blogu. I tako samo taj zadatak prenosim iz dana u dan. U nekim momentima dobijem inspiraciju i sklopim čitavu priču u glavi. Dotaknem se svih mogućih tema. Povežem što se povezati ne može. Gledam svetiljke na ulici i u duši mi se prepliću prošlost, sadašnjost … Continue reading Hronika januarskih razmišljanja

Ne znam da li verujete u znakove pored puta, neke sudbinske stvari ili ipak znate da su neke staze prave pa njima krenete i one odrede putovanje, ali ja, na ove svete dane, sve više verujem da ima neko ili nešto što ipak baci znak, pa ako smo za njega otvoreni, život može da se … Continue reading Put do posla / uz praćenje srca

Uh. Danima razmišljam odakle da počnem ovaj tekst. Kako da saberem i oduzmem 10 godina, kad je ova jedna dala šamara za 10 narednih. Ali red je da se pozdravim, da napišem još jedan tekst u ovoj godini, jer da ne zaboravim da je pre nekih 5,6 godina ovaj blog bio san. Moje pisanje je … Continue reading 2019. za kraj

Budim se često po noći, a znam da nisam ni pijan ni lud.Iz ovog srca ja nemam kud. Rekao je Džej nekada davno, kao da je znao da će mnogi od nas u ovim rečima da se pronađu. Iz tri puta, ove godine, ja se selim u Berlin. Sad je to za stalno. I sve … Continue reading Samoća kao najveće preterivanje