U carstvu planete Sjajne, živi devojčica Zvezdana. Njena kućica je izgrađena od šljokičaste prašine, krov su duge, snažne zelene liske od biljke Jačina, koja samo raste na Sjajnoj. Prozori su široki i kroz njih do Zvezdane dopiru svetlosti svih zvezda ikada, miluju joj lice i ulivaju život u svet oko nje. Zvezdanini dani su prilično … Continue reading Bajka za dobro jutro →

Ja, Jasna Petrović, od majke Milene, kroz čije nežno i mlado telo, mi je došao život, proleća 1990. želim da napišem samo jedno veliko HVALA svim ženama koje su me oblikovale od tada pa do sad, ali i onim koje će tek doći u moj život. Mama Milena. I njena mama - baka Milesa. I … Continue reading Zahvalnica →

Danas sam sebe zapitala - da li je moguće u jednom dahu isplakati svu bol ikada ili to stvarno mora na rate? I kada postaje lakše? Tako uplakana, dobih i odgovor od same sebe: to je tvoj deo bola. Kapacitet koji to je dat. Na svetu ima toliko bola, ako delimo radost, bilo bi ok … Continue reading Kapacitet za bol →

Razvod. Razvod. Razvod. Razvod. Razvod. Razvod. Vikipedija kaže: Razvod braka ili, jednostavnije, razvod u najširem smislu prestanak bračne zajednice u trenutku kada su oba bračna druga živa. Razvod kao najstrašnija reč u mom detinjstvu. Sama pomisao da bi mama i tata mogli da se rastave je uspevala da me ubaci u dane tuge i brige. Ali nisam toliko brinula za … Continue reading Zadrži dah →

Pre par danas, sedela sam sa prijateljima koje dugo nisam videla, jer dosta vremena provode u Srbiji. Beže od Berlinske zime, u Sunce Srbije. I kada dođe vreme vraćaju se. Slušala sam priče iz Srbije, kao što često slušam priče ljudi koji pokušavaju da žive sezonski u Berlinu. I da vam kažem, to je skroz … Continue reading Na svom mestu →

Osvanula je još jedna subota. Sedma subota u ovoj godini. Sada već imam osećaj da je 2023. tu i taj osećaj vremensko-prostorne zbunjenosti koju donosi Januar, je daleko iza mene. Ako bih morala da rezimiram šta sam to uradila za prvih sedam sedmica ove godine, sve bi stalo u dve reči: prigrlila sebe. I tek … Continue reading Okean ljubavi →

Hajde sad iskreno -čim čujete ovu reč, ili je pročitate, da li znate na šta mislim? Na neku dijagnozu? Na nešto čime etiketiramo neke ljude? A ako je prevedem na “naški”- to znači: povećana osetljivost. Kako vam to zvuči? Da li kao slabost, nešto što mora da se zaštiti, feler? Da li ste opazili slične … Continue reading Hipersenzitivnost, kazna ili dar? →

Od kada sam, pre 20 godina, prestala da igram fudbal i razbijam cevanice drugarima iz razreda, svaka moja sportska aktivnost je bila solo. Na to su dosta uticale gimnazija i moja sramežljivost u kombinaciji sa astmom. Tako da je jedno pet, šest godina sport bio nepoznat pojam za mene. Onda sam se kroz planinarenje, penjanje, … Continue reading Igraš ili ne? →

"Kako se osećaš?" Pa mislim da mi je malo dosadno. Onako, uopšteno, dosadno. "Molim?! Kako to misliš? Odakle to sad? To nikad nisi rekla do sad, a ni pomislila da kazeš? Plaši me to što govoriš. Šta ćemo sad ako je tebi dosadno? Ovo je mali unutrašnji dijalog koji sam nedavno imala sa sobom. I … Continue reading Astronautu je dosadno? →

Pičvajz. Tako bih opisala svoje svedočenje trenutnim dešavanjima u svetu, u ovom životu, na ovoj planeti. Svedočenje je i prava reč koja opisuje moju ulogu u svemu ovome. Na momente imam osećaj ili da sam naglo odrasla pa konačno ugledala jasno sve boje tog istog sveta, bez ulepševanja, ili da sam ispala iz neke druge … Continue reading Koji trag bi ti da ostaviš? →