Category Archives: Priče iz života

Jer, neko bi rekao: dobijaš medalju kada napraviš velike korake u životu. Hrabre. Neko ih nikad ne napravi. Pa preživiš teške dane. Medalja, i te kako. Moj mali kritičar neće dodeliti medalju. Možda samo jedno bravo. Ali iza tog bravo se nastavlja život. Tu je caka. Kada su se sredile sve neke stvari, nazvaću ihContinue reading “Druga strana medalje”

Dopisujem se sad neki dan sa drugaricama, i jedna pita šta radimo? Dve, od nas četiri odgovaramo – egzistencijalno kriziramo. Svaka na svoj način, naravno. I obe znamo da nema potrebe ni opisivati to, ni nalaziti razlog. Čekaćemo da prođe. Na naš način. Moja kriza, faza ćutanja, faza “šta sam uradila sa 30 godina”, fazaContinue reading “Ko zna šta te tamo čeka, u maglama iz daleka!”

Ja: Laku noć seko, volim te.Mica: I ja tebe seko. Kako je čudno kada neko to tako naglas govori. Ispraća deda malog unuka na autobus.Pre ulaska, unuk isteže vrat, kroz gužvu i govori dedi: dođi, dođi. Deda kaže: hajde ulazi. Prilazi mu, ipak. Unuk ga poljubi. A deda na to: hajde bre, to nije bitno,Continue reading “Odlomak života”

Ma ja sam ti živela na salašima, na morima, u doba renesanse, u doba dvorova, u doba robovlasništva. Bila sam i princeza i kraljica i ratnica i sluškinja i dželat. Mesta, gradovi, mirisi, razgovori, sve to me nekad podseća na život koji sam živela. Ne u ovoj kreaciji. Nekad se uplašim koliko jako mogu daContinue reading “Trag u beskraju”

Halo tata! Halo sine! Pa gde si? Nismo se čuli dva meseca tata! Samo da vidim šta radiš? Jesu maline pri kraju? Jeste pokosili? Ima li šljiva? Ja sam dobro. Dobro mi je i na poslu, da, znaš, nisam vam javila, prošao mi je probni period od 6 meseci. Kažu mi da sam oduvala. ŠtaContinue reading “Telefonski poziv”

Sedela sam neko veče na terasi i gledala vedro nebo, posle par kišovitih dana. Videla sam iste zvezde koje vidim sa svih mesta koje volim. Pre svega, iz mog sela. Čula sam cvrčke u Berlinu i setila se koliko su leta tamo najlepša. Kada utihne selo, traktori, graja i ostane samo mir šume, neba. NaContinue reading “Mir, izlečenje ili peta faza imigracije?”

Maj je mesec u kome sam zaboravila na Sunce. Možda nisam ni zaboravila, možda ga nije bilo, možda su moje oči upale u mrak i dubine mog bića u kome nema uobičajene svetlosti. U ovim fazama bih nekada tumarala uplašeno, pokušavala da nađem izlaz, lupala glavom o zid. U ovoj fazi, sada, znam da miContinue reading “Rađanje”

Kada sam otkrila da postoji igra zvana žmurka. Kada je mama napravila prve palačinke sa kajmakom. Kada sam shvatila da nešto malo na krevetu kaki u pelenu i da je to moj brat. Kada smo se brat i ja igrali u obližnjem potoku. Kada sam otišla na prvo sankanje. Kada je tata sa Kvantaša doneoContinue reading “Život kao takav, život kao priča”

Ko god da je pročitao neki od mojih tekstova, zna koliko je meni porodica sve, uz sve lance koje to nekad nosi, ali na kraju dana, sve najbolje u meni je došlo od njih i to je moj mali kovčeg zlata koji želim preneti na nove generacije. Isto tako, kao neko ko je odrastao uContinue reading “Tetka Snežana”